Котарани отимљу Мујова Ђогата (Сарајево) 0001    Вино пију до три капетана, 0002    Пију вино у ломном Котару; 0003    Једно бјеше Гавран-капетане, 0004    А друго је Јанчић капетане, 0005    Треће бјеше Јанковић Стојане, 0006    И са њима Паун харамбаша. 0007    Па кад су се пива напојили, 0008    О свачему сохбет заузели, 0009    О земљама и о градовима, 0010    О коњима и о јунацима. 0011    Па што веле до три капетана: 0012    »В’ома нам је Мујо утужио, 0013    Робље роби од нашег Котара, 0014    Робље роби,а сијече главе; 0015    Отјера нам на џелепе овце 0016    И отјера на џелеп говеда, 0017    Одведе на коње херђелаше, 0018    Продаје их по турској Крајини. 0019    Како бисмо Мују дохакали 0020    И његову главу погубили?« 0021    А вели им Јанковић Стојане: 0022    »Чусте ли ме до два побратима, 0023    Не може се дохакати Мују, 0024    Добар му је ђогат од мејдана; 0025    Кол’ко смо га пута опколили, 0026    Опколили да га убијемо, 0027    Између нас ђогат га износи. 0028    Опет вели Јанковић Стојане: 0029    »Чусте ли ме, до два побратима! 0030    Да се може јунак налазити, 0031    Да украде Мујова ђогата, 0032    Да нам коња сведе у Котаре, 0033    Да ми Муја с ђогом раставимо, 0034    Ласно бисмо њега погубили, 0035    Јер би му се крила обломила.« 0036    Па завика Јанковић Стојане: 0037    »Ко украде Мујова ђогата, 0038    Те ђогата сведе у Котаре, 0039    Два товара даћу му новаца; 0040    Бих му танку начинио кулу 0041    Покрај моје, а љепшу од моје, 0042    Простро бих је црвеном кадифом; 0043    Бих му моју сестру поклонио.« 0044    А вели им Паун харамбаша: 0045    »Ево мајка, гдје роди јунака! 0046    Ја ћу саћи у Кладушу Мују, 0047    Код Муја се хоћу придворити, 0048    Дворићу га читаву годину, 0049    Док украдем коња из подрума, 0050    Може бити и Мујову главу, 0051    Да донесем у зобници главу. 0052    Чусте ли ме до три капетана, 0053    Ако Бог да и срећа донесе, 0054    Те се могу придворит код Муја, 0055    А ви Мују књиге начините, 0056    Па оваку књигу начините: 0057    »» О Турчине, са Кладуше Мујо, 0058    Чули јесно и људи нам кажу, 0059    Гдје је тамо побјегао, Мујо, 0060    Побјегао Паун харамбаша: 0061    Чули јесмо, гдје говоре људи, 0062    Код тебе се Паун придворио. 0063    Велик нам је зијан учинио, 0064    Посјекао нам четр’ест солдата, 0065    Посјекао нам до два бајрактара. 0066    Веће свежи Паун-харамбашу, 0067    Свезана га спреми у Котаре, 0068    Вел’ко ћеш нам добро учинити; 0069    Ако нама харамбашу спремиш, 0070    Остаћемо с тобом пријатељи.«« 0071    Мујо мене оправити не ће, 0072    Већ ће мене по четам’ водати.« 0073    Па им вели Паун харамбаша: 0074    »Чусте ли ме, до три капетана! 0075    Када с Мујом станем четовати, 0076    Ваља мени вама зијан чинит, 0077    Ви немојте за то замјерити; 0078    Није ласно украсти ђогата 0079    И Мујову посијећи главу. 0080    Ако Бог да и срећа донесе, 0081    Те Мујова украдем ђогата, 0082    А чујеш ме, Јанковић Стојане, 0083    Да ти мене не превариш грдно! 0084    Хоћеш дати, што си обрекао?! 0085    А вели му Јанквић Стојане: 0086    »Хоћу, брајко, живота ми мога, 0087    Све ћу дати, што сам обрекао.« 0088    Харамбаша на ноге скочио, 0089    Из мејхане кући отишао. 0090    Опрема се Паун харамбаша, 0091    Добро себе и дората спреми; 0092    Па је свога коња узјахао, 0093    Отјера га низ ломне Котаре. 0094    Пред мејхану дотјера дората, 0095    Па он скиде копље са рамена, 0096    Па је копљем отворио врата 0097    И угледа до три капетана. 0098    Не хтје Паун одјахат дората, 0099    Па завика грлом са дорина; 0100    »Чусте ли ме, браћо капетани, 0101    Сад ја одох на турску Крајину.« 0102    Капетани на ноге скочише, 0103    Сва три су га пивом понудили, 0104    Па он пије пиво на дорату. 0105    Кад се Паун напојио пива, 0106    Па се куне са коња дората: 0107    »Чусте ли ме, до три капетана, 0108    А тако ми крста и закона, 0109    И тако ми великијех поста, 0110    Ашићаре одох низ Крајину, 0111    Од Турака ни крити се не ћу.« 0112    Рекоше му до три капетана: 0113    »Чујеш ли нас, Паун харамбаша, 0114    Хајде мудро, не погини лудо, 0115    Добро чувај на два рама главу; 0116    Немој нама образ зацрнитит!« 0117    То рекоше, па се руковаше. 0118    Туде су се они раздвојили: 0119    Капетани туде остадоше, 0120    У мејхани тукућ лозовину; 0121    Оде Паун кроз ломне Котаре. 0122    Куд год иђе Паун харамбаша, 0123    Право дође на турске планине; 0124    На границу коња истјерао. 0125    Питају га турске буљук-баше: 0126    »Куд си пошо Паун харамбаша?« 0127    А вели им Паун са дората: 0128    »Чусте ли ме турске буљук-баше, 0129    Сад ја н’јесам Паун харамбаша, 0130    Прошо сам са својега заната; 0131    Сад сам моју пушку прислонио, 0132    Не ће пуцат пушка Паунова; 0133    Сваком сам се муком намучио, 0134    Док сам био хајдук харамбаша; 0135    Кад сам ручо, н’јесам вечерао. 0136    Сад се јесам назво књигоноша; 0137    Ко ми плати, књиге му пренашам. 0138    Па сам сада пошо на Кладушу, 0139    Носим књигу сердар-аги Мују, 0140    Јанко му је књигу оправио.« 0141    Добро лаже Паун на планини, 0142    Добро лаже и куне се криво, 0143    Па завика Паун са дората: 0144    »Чујете ли ме, турске буљук-баше! 0145    Ако вама подноси јунаштву, 0146    Да ви мене сада погубите, 0147    Сам сам вама дошо на планину. 0148    Ја хесабим, труске буљук-баше, 0149    То вам дину поднијет не може, 0150    Да ви моју погубите главу.« 0151    Буљук-баше њега пропустише. 0152    Отлен оде Паун харамбаша 0153    Ашићаре кроз труску Крајину; 0154    Сретају га Крајишниц млади, 0155    Ал Пауну ни мукајет н’јесу. 0156    Куд год иђе Паун харамбаша, 0157    Па ето га пољем кладушкијем. 0158    Мујо сједи на бијелој кули, 0159    Код њег бјеше дијете Халиле; 0160    Мујо гледа пољем зеленијем, 0161    В’ома се је Мујо замислио, 0162    Па угледа момка на дорату; 0163    Момак иђе пољем зеленије, 0164    А гледа га Мујо са пенџера, 0165    Па говори свом брату Халилу: 0166    »О Халиле, брате од матере, 0167    Ето пољем једног коњаника 0168    На дорату, коњу коснатоме; 0169    Бели хабер носи из Крајине, 0170    Ја га бели познати не могу. 0171    Чини ми се на њег гледајући, 0172    Да он није из наше Крајине.« 0173    Кад то чуо Мујагин Халиле, 0174    Примаче се до џамли пенџера, 0175    Па погледа пољем зеленијем, 0176    Док угледа Паун-харамбашу; 0177    Чим га видје, одмах га познаде, 0178    Па бесједи брату Мустаф-аги: 0179    »Знаш ли, Мујо, ко је на дорату?«- 0180    »Не знам, брате, лијепог ми дина«- 0181    »Оно главом Паун харамбаша.« 0182    Оде Халил брату бесједити: 0183    »О мој брате, сердар-ага Мујо, 0184    Пауна је смрт довела амо, 0185    Да погине у нашој Крајини; 0186    Ја ћу њему посијећи главу, 0187    Доста нам је починио квара, 0188    Брате мујо, уз нашу Крајину« 0189    Насмија се Мујага Хрњица, 0190    Па Халилу брату говораше: 0191    »О Халиле, брате од матере, 0192    Зар је тако у тебе јунаштво! 0193    Да сам имо ја стотину брата, 0194    Па да их је Паун посјекао, 0195    Не бих њему ништа учинио, 0196    Мој Халиле, на конаку своме, 0197    Јер ту нама ни јунаштва нема. 0198    Он ће право нашој танкој кули. 0199    Хајде доље, пред капију сађи, 0200    Па ти срети Паун-харамбашу, 0201    Ти прихвати њега и дората, 0202    Па слугама подај му дората, 0203    Нек му дора у подруму свежу; 0204    Ти ћеш узет Паун-харамбашу, 0205    Мој Халиле, за бијелу руку, 0206    Извешћеш га мени у одају.« 0207    Оде Халил, стаде пред капију. 0208    У то доба Паун харамбаша 0209    До Халила дотјера дората, 0210    Бога назва, одсједе дората; 0211    Халил му је Бога прихватио, 0212    Халил њему хош-ђелдије даје, 0213    Хош-ђелдије и добродошлице, 0214    Па слугама додаде дората; 0215    Одведоше у подрум дората, 0216    Халил узе Паун-харамбашу, 0217    Изведе га у одају Мују. 0218    Кад је Паун Муја угледао, 0219    Па он њему божју помоћ викну, 0220    Мујо му је љепше прихватио; 0221    Па је Мују полетио руци, 0222    Не да Мујо пољубити руку; 0223    Прихвати га за скут од доламе, 0224    Посади га себи уз кољено. 0225    Слуге су му хизмет учиниле, 0226    Харамбашу ћурком пригрнуше 0227    И вел’ки му чубук припалише; 0228    Кахвеџије кахву донијеше, 0229    А Мујо му хош-ђелдије даје, 0230    Хош-ђелдије и добродошлице. 0231    Ту сидјеше више од сахата, 0232    Ондар Мујо тихо му бесједи: 0233    »Е хајрола, Паун харамбаша, 0234    Чудо смједе на Кладушу доћи!« 0235    А вели му Паун харамбаша: 0236    »Господару, сердар ага Мујо, 0237    Тешка ме је мука натјерала, 0238    Те сам дошо теби на Кладушу. 0239    Слушај мене, да ти јаде кажем; 0240    Кад ти, ага, јаде изјадујем, 0241    Ако хоћеш, пос’јеци ми главу, 0242    Ако хоћеш, поклони ми главу.« 0243    Па му Мујо оде бесједити: 0244    »Е хајрола, Паун харамбаша, 0245    Кака те је мука дотјерала?« 0246    А вели му Паун харамбаша: 0247    »А Бога ми, сердар ага Мујо, 0248    Дворио сам Јанчић капетана, 0249    Тамам равних четрн’ест година; 0250    Не служих га, ко што људи служе, 0251    Нег’ оправи мене у планину 0252    И даде ми стотину солдата, 0253    Да путове од Турака чувам. 0254    Не даје ми друштву одијела, 0255    Нит ми друштву опанака даје, 0256    Не даје ми паре ни динара, 0257    Само храну на планину спрема. 0258    О саму се круху јадно живи, 0259    Ваља купит на ноге опанке, 0260    И ваља се одјенути, Мујо. 0261    На планини ја оставих друштво, 0262    Те ја сиђох у ломне Котаре, 0263    Па ја Јанку одох у одају, 0264    Па сам Јанку тихо говорио: 0265    »»Господару, Јанчић капетане, 0266    Да ми дадеш мојега хесаба:«« 0267    Не хтје Јанко хесаб да видимо, 0268    Већ ме одби до нове године. 0269    Ту сам с њиме извадио кавгу; 0270    Јанко свика своју регементу, 0271    Хотијаху мене савезати, 0272    Да ме баце на дно у тамницу; 0273    Ја потегох сабљу од појаса, 0274    Око себе разагнах солдате, 0275    Ја посјекох Милан-капетана, 0276    А Милана брата Јанчићева, 0277    Па уграбих мојега дората, 0278    Те побјегох из ломна Котара. 0279    Па ја мислим на дорату моме, 0280    Да побјегнем каковоме бану, 0281    Ја ли бану, ја ли капетану, 0282    Ја се бојим, одаће ми главу; 0283    Па помислих на дорату моме, 0284    Не ћу Влаху жив у шаке пасти, 0285    Већ ћу бјежат на Кладушу Мују, 0286    Па што Бог да и срећа донесе! 0287    Ето казах, каконо је било; 0288    Сада ради, што је теби драго, 0289    Ако т’ може дину поднијети.« 0290    Ну Пауна, врсна харамбаше, 0291    Гдје превари са Кладуше Муја! 0292    Придвори се Паун код серадара. 0293    Добро га је Мујо запазио, 0294    Са собом га у чете вођаше. 0295    В’ома јунак Паун харамбаша: 0296    Ко пос’јече главу са Маџара? 0297    Пос’јече је Паун харамбаша. 0298    Ко зароби роба од Каура? 0299    Зароби га Паун харамбаша. 0300    То се чудо по далеку чуло, 0301    Гдје је Паун код Муја сердара. 0302    Једно јутро подранио Мујо, 0303    Док закуца халка на вратима, 0304    Па погледа Мујо са пенџера, 0305    Пред капијом видје књигоношу, 0306    Оно држи књигу у процјепу. 0307    Кад је Мујо књигу угледао, 0308    Он завуче руку у џепове 0309    И извади жуту маџарију, 0310    Па је даје свом брату Халилу: 0311    »Мај Халиле ову маџарију 0312    Па је подај младу књигоносцу, 0313    Узми њему книгу из процјепа.« 0314    Халил сађе пред демир-капију, 0315    На авлији отворио врата, 0316    Пред вратима видје Маџарина, 0317    Гдје он књигу држи у шакама. 0318    ’нако Маџар говори Халилу: 0319    »О Бога ти, турско момче младо, 0320    Је ли ово Мујагина кула?« 0321    А вели му Мујагин Халиле: 0322    »Јесте ово кула Мујагина.« 0323    Маџар књигу додаде Халилу, 0324    Халил њему жуту маџарију. 0325    Оде Халил кули уз скалине. 0326    Када Халил у одају дође, 0327    Даде Мују књигу шаровиту; 0328    Кад је Мујо книгу прихватио, 0329    Па разложи књигу шаровиту, 0330    Па јој гледа низ мрку јазију. 0331    Кад видио, што му књига каже, 0332    Насмија се у одаји Мујо, 0333    А пита га Паун харамбаша: 0334    »Што се смијеш сердар ага Мујо? 0335    Оклен ти је књига допанула?« 0336    Па му вели у одаји Мујо: 0337    »А Бога ми, Паун харамбаша, 0338    Ова књига од ломна Котара. 0339    Сви те редом капетани траже. 0340    Ево су ми поздрав оправили, 0341    Да те њима у котаре спремим, 0342    Па ће са мном бити пријатељи. 0343    А ја тебе оправити не ћу, 0344    Док се моја не поваља глава!« 0345    Мујо вода њега по четама, 0346    А све Халил Мују говораше: 0347    »Мујо, брате, тако ми имана, 0348    Ја се бојим Паун-харамбаше, 0349    Он ће нама хилу учинити.« 0350    И говори ускок Раде мали: 0351    »Сердар Мујо, ако Бога знадеш, 0352    Ти се добро харамбаше чувај!« 0353    Тако прошло неколико дана, 0354    Разбоље се Мујагин Халиле; 0355    Од јада се Халил разболио, 0356    Гдје Халила Мујо не слушаше. 0357    Једну вечер, мрак на земљу паде, 0358    На лонџи се аге искупиле, 0359    Па зовнуше на сијело Муја. 0360    Када Мујо на сијело пође, 0361    Он бесједи Паун-харамбаши: 0362    »Хајд’, Пауне, са мном на сијело.« 0363    А вели му Паун лакрдију: 0364    »Ја не могу с тобом на сијело, 0365    Љуто ме је забољела глава.« 0366    Оде Мујо и одведе Рада, 0367    Оставише Паун харамбашу; 0368    Халил лежи у женским конацим, 0369    Но да видиш Паун харамбашу: 0370    Ноћи прођло четири сахата, 0371    Скочи Паун од земље на ноге, 0372    Па ето га у шикли одају, 0373    У одају Мујова Халила. 0374    Халилове токе дохватио, 0375    Обуче их Паун харамбаша; 0376    Халилове пушке задјенуо, 0377    Халилова узе џефердара, 0378    Па канафе Паун налазио, 0379    Па ето га низ бијелу кулу, 0380    Те он трчи до топла подрума; 0381    На подруму отворио врата, 0382    Па уљезе у подрум ђогату. 0383    Нађе ђога, ал малина нема, 0384    Ал је Халил сакрио малина, 0385    Јер се Халил јаду осјетио. 0386    Па да видиш Паун харамбаше: 0387    Па он ћебе са ђогата сними, 0388    Ћебе сними, а седло навали. 0389    Часком Паун опреми ђогата, 0390    Па потеже ножа од појаса, 0391    Ђогатово ћебе исијече, 0392    Оде Паун ноге завијати, 0393    Завијати ноге ђогатове; 0394    Око ногу све канафу стеже 0395    Те му зави ноге све четири. 0396    Боже мили, што ноге завија? 0397    Кад изведе на авлију ђога, 0398    Да не звече плоче по калдрми, 0399    Јера може Халил опазити. 0400    Па изведе коња прд авлију, 0401    Оде мислит’, оде премишљати: 0402    »Бих ли својег ја узо дората? 0403    Ја дората ни узимат не ћу.« 0404    Па Мујова закрочи ђогата, 0405    Отисну га пољем зеленијем. 0406    У то доба са сијела Мујо. 0407    Када Мујо прд капију дође, 0408    Оде Мујо говорити Раду: 0409    »Што су ово отворена врата?« 0410    Мимо Муја Раде протрчао, 0411    Лети Раде у топле подруме. 0412    Када видје, гдје ђогата нема, 0413    Па се Раде на авлију врати, 0414    Па закука баш ко кукавица; 0415    »Мујо, брате, ако Бога знадеше, 0416    Ђогата ти у подруму нема!« 0417    Мимо Муја Раде протрчао, 0418    Лети Раде уз бијелу кулу, 0419    У Халила одају униђе. 0420    Када видје ускок Раде мали, 0421    Нема тока, а нема пушака, 0422    Још горе је Раде закукао: 0423    »Болан Мујо, ујела те гуја! 0424    Нит имаде тока нит пушака, 0425    Нит имаде Паун-харамбаше!« 0426    Мујова се узбунила кула, 0427    Халил хаста са пенџера виче: 0428    »Раде, брате, ако Бога знадеш, 0429    Лети Раде доље у магазе, 0430    Из магазе изведи малина, 0431    Спреми коња, гони харамбашу!« 0432    Оде Раде, опреми малина, 0433    Раде викну сердар-агу Муја: 0434    »Снеси мени свијетло оружје!« 0435    А Мујо му донесе оружје, 0436    Опреми се ускок Радоване, 0437    Халилову закрочи малина; 0438    Из авлије коња истјерао, 0439    Отисну га пољем зеленије, 0440    Па отјера Паун-харамбашу: 0441    Трчи Мујо наврх танке куле, 0442    Дође Мујо у шикли одају, 0443    Па дохвати пушке хабердаре, 0444    Што му хабер низ Кладушу дају; 0445    С пенџера је пушке истурио. 0446    По кулама шибе попуцају, 0447    Па се хабер по Кладуши даје. 0448    Мујо себе и дората спеми, 0449    Довикује болесна Халила: 0450    »О Халиле, брате од матере, 0451    Ко год нашој танкој кули дође, 0452    Мој Халиле, из наше Кладуше, 0453    Нека за мном трчи уз планину.« 0454    Па је Мујо дора закрочио, 0455    А дората Паун-харамбаше; 0456    Истјера га Мујо из авлије. 0457    Када Мујо пред авлију дође, 0458    Он стотину коњаника нађе, 0459    Гдје чекају пред авлијом Муја; 0460    Па су пољем коње окренули, 0461    А све коње бију канџијама, 0462    Лете коњи пољем зеленијем. 0463    Раде дође на Јадар-планину, 0464    Раде прође студену бунару, 0465    Око воде трага претражује, 0466    Не ће л’ трага од ђогата наћи. 0467    Раде нађе трага од ђогата, 0468    Па се Раде до малина врати, 0469    Па је њега туде узјахао, 0470    Отјера га кроз планину Раде, 0471    И он доље под планину сађе, 0472    Па он паде лугом котарскијем; 0473    Котарскога луга прегазио, 0474    Па изађе напоље котарско. 0475    Ту угледа Паун-харамбашу, 0476    Лако гони под собом ђогата, 0477    Не боји се туда од Турака. 0478    Мујо иђе са својом дружином; 0479    На црвене ст’јене излазили, 0480    По ст’јенама Турци посједали, 0481    Потегнули срчали дурбине, 0482    Па гледају пољем котарскијем 0483    Па видјеше Рада и Пауна, 0484    Паун бјежи,а гони га Раде. 0485    Отишо је хабер у Котаре, 0486    Гдје је Паун украо ђогата; 0487    Котарани на град излазили, 0488    Расклопили срчали дурбине 0489    Те сејире пољем котарскијем, 0490    Гдје ће видјет Паун-харамбашу. 0491    В’ома га је Раде прикупио, 0492    Прикупио на коњу малину. 0493    Турци плачу горе на планини, 0494    Па су Мују тихо бесједили: 0495    »Ако Паун кроз капију прође, 0496    Никад Раде стигнути га не ће!« 0497    Капија се широм отворила, 0498    Да пропусте у град харамбашу. 0499    Кад то видје ускок Раде мали, 0500    Гдје с’ отвори на граду капија, 0501    Па Радован застави малина, 0502    Испод себе пушку извадио, 0503    Па опружи бистра џефердара, 0504    Пред очима ватру наложио – 0505    Харамбашу зрна достигнула, 0506    Куршуми га у леђа згодише, 0507    Харамбаша паде са ђогата, 0508    Код њег стаде ђогат од мејдана. 0509    Кад видјеше Котарани млади, 0510    Котарани коње појахаше, 0511    Па из града коње истјераше, 0512    Не ће л’ прије до Пауна доћи, 0513    Да ујагме Мујова ђогата. 0514    Мујо јадан по ст’јенама хода, 0515    Па он ломи обадвије руке, 0516    А прољева сузе од очију, 0517    Од јада је дурбин побацио, 0518    Па на дурбин ништа не гледаше. 0519    Њему вели Ограшчић сердаре: 0520    »Мубарећи са Кладуше Мујо, 0521    Ено Раде уби харамбашу; 0522    Ал како ће бити за ђогата, 0523    Ми не знамо, сердар Мустаф-ага.« 0524    Брз је малин, да му краја нема, 0525    Раде стиже прије Котарана; 0526    Са малина коња одјахао, 0527    С харамбаше посијече главу, 0528    Извади му пушке из појаса. 0529    Раде главу у зобницу баци, 0530    Пушке мале у теркију тура; 0531    Нема када тока му скинути, 0532    Већ осташе токе Халилове, 0533    Јер су близу Котарани били. 0534    Бијаше се Раде препаднуо, 0535    Не хтје јахат дебела малина, 0536    Већ узјаха Мујова ђогата, 0537    А за дизгин прихвати малина, 0538    Па се Раде натраг повратио, 0539    Раде бјежи пољем зеленијем, 0540    А гони га триста Котарана, 0541    И пред њима Јанчић капетане 0542    На мркову, коњу великоме. 0543    Пред дружином Јанко измакнуо, 0544    Па он грлом са мркова виче: 0545    »Копилане, ускок Радоване, 0546    Радојица турска придворица, 0547    Гонићу те на турску Крајину, 0548    Нигдје тебе оставити не ћу.« 0549    Кад видјеше Турци са стијена, 0550    Завикаше грлом на сердара: 0551    »Мубарећи сердар-ага Мујо, 0552    Ето теби твога Радована, 0553    И он јаше твојега ђогата, 0554    За ђогатом он води малина, 0555    Гони Рада триста коњаника: 0556    Већ не знамо, сердар Мустаф-ага, 0557    Ко га оно гони на мркову.« 0558    Мујо узе срчали дурбина, 0559    На дурбин је Јанка угледао, 0560    Па завика својим Крајишницим’: 0561    »Чујете л’ ме браћо Крајишници, 0562    Оно главом Јанко капетане. 0563    Већ падните туда у бусију!« 0564    У бусију пали Крајишници. 0565    Радован је поље прегазио, 0566    Па он бјежи лугом котарскијем; 0567    Прихвати се Раде уз планину, 0568    На бусију Раде ударио, 0569    Пропустише њега Крајишници, 0570    За њим гоне Котарани млади; 0571    Ту их жива ватра дочекала, 0572    Дочека их ватра од Турака; 0573    Заузбише триста коњаника. 0574    Зачуди се ускок Радоване, 0575    Гдје за њиме пушке запуцале; 0576    Раде свога застави ђогата, 0577    Оде слушат по пустој планини. 0578    Бој је био два сахата равна, 0579    Побјегоше отлен Котарани, 0580    Погибе им Јанчић капетане, 0581    Њега уби Ограшчић сердаре, 0582    Ограшчић је из Кладуше мале. 0583    Када Раде видје Крајишнике, 0584    В’ома се је Раде зачудио. 0585    Крајишници ту се искупили, 0586    Мујо Рада међу очи љуби, 0587    Па му вели сердар-ага Мујо: 0588    »Да ти бјеше Паун побјегнуо 0589    И промако на градској капији, 0590    Што би ондар учинио Раде?« 0591    Раде вели сердар-аги Мују: 0592    »Нека знадеш, вјеру ти задајем, 0593    Погинут сам био одредио; 0594    Ја бих мога натјеро малина 0595    Кроз капију у град у тврђаву.« 0596    Захвљују њему Крајишници, 0597    Оде Раде тихо бесједити: 0598    »Ја не могу браћо пребољети, 0599    Што осташе токе Халилове.« 0600    Вратише се натраг Крајишници, 0601    Па су они у Кладушу сашли. 0602    Мујо вели ускок-Радовану: 0603    »У Гламочу начинићу т’ кулу, 0604    Што си мога избавио ђога!«